FATIMA ĆE U POTOČARIMA UKOPATI SUPRUGA VEJSILA: “NIJE ČUO KOMŠIJU KADA GA JE ZVAO DA SE SAKRIJU”

U trenutku pada Srebrenice Fatima i Vejsil Hamzabegović su bili zajedno, a kasnije su im se putevi razišli

Fatima Hamzabegović, iz sela Glodi u opštini Bratunac, dane u samoći provodi u Tuzli. Supruga Vejsila, sa kojim je bila 30-ak godina u braku, posljednji put je vidjela 11. jula 1995. godine u Potočarima.

Nismo zajedno, poslije nismo zajedno bili. Jedni su otišli ovako, a mi smo otišli uz asfalt. Kad, viču da su naši pobijeni. Ja sam počela plakati, a jedan od vojnika mi kaže: ‘Nemoj ženo u čelo da ti pucam’”, prisjeća se najtužnijih i najtežih dana u životu Fatima Hamzabegović.

Njen suprug Vejsil bio je izuzetno vrijedan. Izgradili su kuću u Glodima, imali lijep život.

“Radio je on u Beogradu, išao je u Libiju i dalje. I tako se zarati…”, priča Fatima u razgovoru za Anaolu Agency (AA).

Iz Gloda su 1992. godine izbjegli u Srebrenicu. Ostala je prazna tek izgrađena kuća. Sa sobom su poveli kravu i konja. Upravo će Vejsil povesti konja sa sobom nakon pada Srebrenice. Fatima kaže da joj je komšija pričao kako je Vejsilu govorio da se sakriju u jedan potok, ali da ga on nije čuo. Išao je samo pravo.

“Znaš što? Tada, kada je bio rat, njegov je otac sakrio Momčila, Srbina, na tavan, i on se odnosio na to ko amin: ‘Nije moj otac ubio Srbina, nije kazao gdje je, ništa.’ On je mislio tako će da prođe s tim, a ono se najgore desilo”, kaže Fatima Hamzabegović.

Njena velika briga je kako će otići na dženazu u mezarje Memorijalnog centra Srebrenica i da li će uopšte moći ići u Potočare kad joj duša zaželi.

Godine je stižu, 73. je na leđima, a ona nema nikog. S Vejsilom nije imala djece, a u genocidu je izgubila i sestrića prenosi crna-hronika