Bože, kako ima teških insana…

Bože, kako ima teških insana.
Ubiju te u pojam i to samo u razgovoru s njima, ništa drugo.
Kao vampiri ti izvuku pozitivnu energiju, pa poslije buljiš tako u prazno i ništa ti nije jasno.
Negativa izvire iz svake im pore na koži, kuknjava samo iz usta izlazi, prevrću očima na sve i svakoga.
Dosta mi sat vremena da poželim da nikada osmijeh sa lica ne skinem, ma šta da me snađe.
Da nikada ničim radost u sebi ne ugasim i da i dalje njegujem ono dijete u meni koje se ni godinama ni životu ne prepušta lahko.
Naučiš od svakoga ponešto.
Od ovakvih naučiš da na život gledaš raznim bojama i da treba u svemu malo šarenila.
Jer oni od svih boja vide i boje život samo sivom.
I sebi i svima oko sebe.
Teško njima s njima, a zatim onima koji ih trpe piše Fahreta Bašić-Smriko