UDARI STARI AL’ JEDNOM ĆES

Dok pučim šljive za đema, naumpade mi moja nene Zahida rahmetli kad sam s njom jedan dan šljive pučila, ma čitav dan pored sepata presjedila pučeći šljive za marku i gurabiju.
Veli ona meni: “Ne meljaj to prstima, de fino vako kaj ja i pošaj me da ti ispričam šta je bilo kad sam za starog došla”.
Dovo on mene birvaktile u kuću punu familije. Diverova i zavi nemereš nabrojati na prste dvi ruke, eto kolko hin je bilo. A samo Ragib diver oženit bio, ovo sve cure i moci, svi golemi a pojesti mogu.
Mene ovaj moj gotivijo par dana, bome kašnje okrenu ploču biva on je gazda i hoće da to svi viđaju kako on šefira po kući, a meni ponajviše.
Jedan dan na uranku usto prije mene, uleti u sobu i viknu: Zahida! Diž se, neće se one krave same pomusti, ja ode malo trave nakositi dok se vratim ručak da je gotov… Jesi čula?! Izdera se on, a oni sve se podsmihivaju, svekrvi ko drago što on meni tako. Ustanem pomuzem krave, namirim stoku, uletim u kuću zamjenim dimije, napravim ručak pitu razvijem, čorbu… Stavim sofru da se jede, njega nikad nejma..Oni sve pojeli, ostale kašike i prazne tevsije na sofri, i ranga neka. Ide on, nejma jesti. Pita đe ručak, reko sve ti braća i sestre pojeli. Uh sestro kad on zamahnu rukom, udari me ja pade kaj svitlac…”
Tu je stala pričati na tren, ja sam uspjela je pitati: “Iiii nene šta je onda bilo”?
Eh onda je ćeri stari obro bostan. Kad sam ja lapila onu sofru, dojde mi neki kuvet i sve one sude na njoj podigla pa bacila preko sobe, ustala i velim mu pred svima: Haj sad udari pa nek mezar kopaju jal meni jal tebi! Skoči svekrva, zave, svi biva smirivati…Od tad nikad više ni prsta digo name nije, ni prsta.
Dobro me pošaj, ako pustiš da te gaze nama čim dojdeš u tuđu kuću, kašnje nejmaš rašta buniti se ništa.

R.R. Muhabet sa Razom