U zatvoru sam postao hafiz Kur’ana časnog

PRIČA IZ ZATVORA
U zatvoru sam postao hafiz Kur’ana časnog, stalno sam ponavljao Kur’an da ga ne zaboravim, učio sam i po deset sati dnevno, dovodili su mi uvijek nove cimere (šmekere) u ćeliju, nekima je smetalo moje učenje a nekima je činilo zadovoljstvo, kao što je to predstavljalo Ivanu Pravdiću, koji mi je rekao hafize “Što ti više to učiš ja se bolje osjećam…”
Poslije su mi doveli Osmana (romske nacionalnosti) koji mi je rekao: “Uvijek sam želio imati hođu prijatelja i vidi sudbine da ga upoznam u zatvoru.”
Naučio sam Osmana: Fatihu, Ihlas, Felek, Nas… Rabbena Atina fi dunja…sve sa prevodom… Naučio sam ga da otklanja dva rekata…
Jedne prilike sam učio Kur’an i došla mi je u misli moja kći Meryema, koju nisam vidio godinu dana, samo sam mislio o njoj unosila je tugu u moje srce. Upitao me je Osman: “O čemu razmišljam trenutno?”
O svojoj kčerkici Meryemi rekoh!
A ti Osmane…upitah ga?!
O svojoj majci koja je imala infarkt zbog mene, sad je u bolnici, da Bog da da preživi… Tako smo se isplakali obadvojica dugo, dugo.
I ja preokrenem sljedeću stranicu Kur’ana i počnem učiti, u prvom ajetu kaže:

“USLIŠENA JE MOLBA VAŠA!

Reče ON- A vas dvojica na pravom

——————————————————- putu ostanite i nikako se za

neznalicama ne

provodite(Yunus-89)

Subhanallah rekoh Osmane raduj se ALLAH nas nije zaboravio i jedini On je kadar da nas odavde izvuče…Dova nam je primljena! Bičemo pušteni, rekoh mu!
Osmana je izašao iz zatvora sljedeći dan i odmah uzeo automobil i otišao mojoj majci u Donji Vakuf i rekao: “Hafiz će biti pušten sutra ili prekosutra.”, toliko je bio siguran kad sam rekao da cemo biti pušteni.
I tako je i bilo došli su zatvorski ćuvari sljedeći dan i rekli spremaj se, pod hitno moraš izaći došla je depeša od Vrhovnog suda iz Sarajeva o tvome hitnom oslobađanju….!
Dio sinoćnjeg izlaganja hafiza Halila Mehtića u Fojnici
Husein Meša