Poslanikove priče: Dan kada će se Muhammed, s.a.v.s., zauzimati za svoj ummet

Priredio: Abdusamed Nasuf Bušatlić za saff.ba

Otac i sin klanjali su namaz i nakon što su završili, otac je učio propisani zikr veličajući Allaha i zahvaljujući Mu, a zatim je proučio dovu u kojoj je molio Allaha, dž.š., da Poslanikov,  sallallahu alejhi ve sellem, šefat i zagovorništvo obuhvati i njega i njegovu suprugu i djecu. Kada je završio sa dovom, sin ga je upitao: ‘’Babo, šta zapravo znači Poslanikov šefat za njegov ummet na Sudnjem danu?’’ Otac mu je odgovorio: ‘’To znači, sinko moj, da će naš Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, na Sudnjem danu biti naš zagovornik kod Allaha, dž.š. Moglo bi se reći da će Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, biti naša kapija do Allaha i Njegove milosti i oprosta. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, bio je naš vođa i upućivač na pravi put, on je sav svoj život i imetak potrošio i žrtvovao pozivajući ljude Allahu i Njegovoj vjeri islamu. Svim svojim bićem nastojao je da ljudi budu stanovnici Dženneta i da se spase od Vatre. 

Allah, dž.š., opisao ga je kao onoga ko je želio sreću i koji je istinska milost ummetu, i u suri Et-Tevbe rekao je za Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem: ‘Došao vam je poslanik, jedan od vas, teško mu je što ćete na muke udariti, jedva čeka da pravim putem pođete, a prema vjernicima je blag i milostiv’ (Et-Tevbe, 128).” 

‘’Osim toga, nastavio je otac, ‘’Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, opisao nam je svoju tugu i brigu za ummetom, onoga dana kada će on željeti vidjeti svoj ummet okupljen oko njegovog Havda – izvora da bi ih on napojio iz svoje mubarek ruke, pa će meleki neke od njih odbijati od Poslanikovog izvora, a on će reći: ‘To su moji drugovi!’ Meleki će mu odgovoriti: ’Oni su se neprestano udaljavali od tvoje upute od dana kada si ih napustio i krenuli su putem na kojem ih nisi ostavio i tako su zalutali. Ti nisi njihov niti su oni tvoji.’ Tada će Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, reći isto ono što je govorio Isa, a.s., za svoje sljedbenike: ‘Ja sam nad njima bdio dok sam među njima bio, a kad si mi Ti dušu uzeo, Ti si ih jedini nadzirao; Ti nad svim bdiš. Ako ih kazniš, robovi su Tvoji, a ako im oprostiš, silan i mudar Ti si’ (El-Maide, 117-118).” 

Nakon toga, sin je rekao ocu: ‘’Oče, koliko sam ja shvatio, Poslanikov šefat odnosi se samo na muslimane koji su počinili izvjesne grijehe prema Allahu, dž.š.?’’ Otac je odgovorio: ‘’Nije tako, sine, jer, bit će muslimana koji su sigurno zaslužili džehennemsku vatru, pa će ih Allah izbaviti iz nje preko Muhammedovog, sallallahu alejhi ve sellem, zagovorništva i šefata, kao što će se Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, zauzimati i za one muslimane koji su zaslužili džennetsku nagradu da im Allah poveća deredže u Džennetu i da ih što prije uvede u džennetske perivoje.’’ Onda je sin rekao: ‘’Oče, ja sam pročitao da će se Ibrahim, a.s., zauzimati za svoga oca koji je bio nevjernik, a kojem je Ibrahim, a.s., obećao da će se zauzimati za njega i moliti Allaha da mu oprosti. Ibrahimove su riječi: ‘Moliću svoga Gospodara da ti oprosti, zaista je On dobar prema meni.’ Ti si, oče, malo prije rekao da se šefat odnosi samo na vjernike, pa makar bili i veliki grješnici, a kako onda da Ibrahim, a.s., traži oprost za svoga oca koji je bio nevjernik?’’ Otac je odgovorio: ‘’Istina je to što si rekao, ali Alllah, dž.š., ne prima šefat ni zagovorništvo za nevjernika i munafika, i to se jasno razumije iz ajeta u kojem Allah upozorava Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem, da ne moli više za vođu licemjera Abdullaha ibn Selula: ‘Molio ti oprosta za njih ili ne molio, molio čak i sedamdeset puta, Allah im neće oprostiti – zato što u Allaha i Njegova Poslanika ne vjeruju. A Allah neće ukazati na pravi put nevjernicima’ (Et-Tevbe, 80).” Sin je onda upitao: ‘’Da li je možda Ibrahimov otac izuzetak, jer je njegov sin obećao da će se zauzimati kod Allaha za njega?’’ Otac je odgovorio: ‘’Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, objasnio nam je kompletan slučaj vezan za Ibrahimovog oca kada je rekao u svom hadisu: ‘Ibrahim, a.s., će na Sudnjem danu sresti svoga oca Azera, a na njegovom licu bit će prašina i blato, pa će mu Ibrahim reći: ‘Zar ti nisam govorio da mi se ne suprotstavljaš?!’ Otac će mu odgovoriti: ‘Danas ti se ne suprotstavljam.’ Onda će se Ibrahim, a.s., obratiti dovom Allahu i reći: ’Gospodaru moj, Ti si obećao da me na Sudnjem nećeš osramotiti, pa ima li veće sramote od toga da moj otac bude udaljen danas od Tvoje milosti i oprosta.’ Tada će mu Allah objaviti: ‘Ja sam Džennet zabranio nevjernicima.’ Ibrahim, a.s., će onda zašutjeti, jer će mu biti jasno da je Allahova odredba konačna i da se ona ne mijenja. Zatim će mu Allah reći: ’Ibrahime, pogledaj šta ti je pod nogama’, i Ibrahim, a.s., ugledat će svoga oca u liku hijene koji će nakon toga biti bačen u Vatru.’’ Allaha molimo da nas učini istinskim vjernicima i da na Sudnjem danu nama i našim porodicima Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, bude zagovornik i šefadžija, jer kome on bude šefadžija, taj neće biti nesretan. (Sahih Buhari)