KOMANDANTE…Volio bih da se, bar na dan, među nas vratiti možeš
KOMANDANTE….
Znam da se među nas ne možeš vratiti i da je Gospodar već odredio kako treba i mora da bude.
Ali, volio bih…
Volio bih da se, bar na dan, među nas vratiti možeš. I da ti Uzvišeni da sposobnosti koje nikome prije dao nije.
Da se vratiš i da vidiš gdje smo…
Da vidiš gdje su ti najbliži saradnici i šta rade…
Da vidiš gdje su najveće borčine koje si imao…
Da vidiš kako se odnosimo prema njima, prema invalidima,..
Da vidiš da smo zaboravili majke koje su rađale heroje
I kada ih spomenemo, to je reda radi,…
Da vidiš kako smo se odnosili prema časnim suprugama šehida koje su znojem, mukom, tugom i bolom djeci svojoj i otac i majka bili.
Da vidiš duboke bore na licima staraca i starica koji su unučad umjesto sinova podizali i o njima brinuli i suze tuge za djecom svojom na svadbama unuka svojih zvali suzama radosnicama.
Da vidiš ko su nam glavne gazde u čaršiji. Ispred kojih ustajemo, čijeg se pogleda bojimo i kome pročelje dajemo.
Vjeruj, komandante, začudio bi se i rekao ono svoje
“Čudim se ja vama”….
Volio bih da samo 24 sata možeš među nama biti pa da vidiš ko su nam prvaci sada i u čiju pamet, hrabrost i mudrost se uzdamo.
Da nas pitaš šta su nam principi i gdje je prag preko kojeg nikome ne damo.
Volio bih da vidiš kako se odnose tvoji Bužimljani prema onome za šta si ti i još pet stotina tvojih saboraca živote dali. I hiljade, hiljade vama sličnih širom domovine Bosne.
I da vidiš kako se drugi prema tome odnose.
Komandante,…
Volio bih čuti tvoj komentar i vidjeti kako bi reagirao večeras ili sutra navečer kada bi vidio bar dvije brigade mladih Krajišnika u diskotekama i noćnim klubovima kako slušaju srbijanske pjevače i pjevačice.
A to je noć i dan kada je tvoja Krajina bez tebe ostala.
Samo bih volio da vidim tvoju reakciju.
Volio bih, komandante, da nam kazati možeš onako na prvi pogled jesi li na nas ponosan.
Eh, kada bi se vratiti mogao pa da vidiš kako su se neke tvoje kolege po činu ili po funkciji, a i oni malo veći, a i oni malo manji, bar formacijski gledano, nakon rata “snašli”.
Da vidiš šta su dali, a šta dobili. Šta su prodali ili (za) šta su (ih) kupili.
Ali, komandante, da vidiš i one koji i sada časno i pošteno brane i čuvaju Bosnu.
Komandante,…
Puna su nam usta tebe, a (često) mislimo samo na sebe.
Nisu nama, komandante, problem oni koji nas hoće danas čerečiti sa rukavicama, a kada si bio s nama to su pokušali bez njih.
Nama smo problem – mi.
Nije nama, moj komandante, niko kriv što u našim čaršijama pijemo Knjaz Miloš vodu, osim mi sami sebi.
Ma i bolje je da ne vidiš na šta smo spali. Kako smo samo ponos pod noge neprijatelja naših bacili.
Ne znamo, ne možemo, nećemo,… da zaštitimo i podržimo svoje. Da, imamo 101 izgovor za to. To znamo ko niko drugi – izgovere nuditi.
Komandante,
volio bih da ti možemo referisati ili raport predati da smo stabilni, ponosni, časni, da svoje ne damo, da svoje čuvamo, da svoje volimo, da svoje proizvodimo, da svoje jedemo i pijemo, da svoje….. ali ne možemo.
Znam da je nemoguće i znam da to nikome dato nije, ali bih nekako volio da svakome zalijepiš etiketu koja mu pripada.
Volio bih da za uši povučeš sve one folirante, profitere, interesdžije i one koji nas radi svojih interesa u propast bacaju.
Evo, ako sam ja jedan od njih, da počneš od mene.
Molim Uzvišenog Allaha da tebi i šehidima tvoje 505. brigade, ali i svim drugim šehidima bosanskim podari džennetske nagrade, ali Ga jednako i usrdno molim da se nama smiluje i da nas pomogne ne zato što smo zaslužili nego zato što je On milostiv i što bez Njegove pomoći mi nemamo kud.
- august 2019.
poručnik Sabahuddin Sijamhodžić
