Gospodaru naš, učini nas da budemo dobročinitelji.
Jada se mladić svome šejhu
Mladić: O šejhu moj, zašto samo zloba i lukavstvo od osoba kojima činim samo dobrocinstvo?
Šejh: Ne odgovara.
Mladić: O šejhu moj, zašto samo hladnoća i otudjenost od osoba prema kojima sam iskren i volim ih?
Šejh: Ne odgovara.
Mladić: O šejhu moj, zašto umiru samo moji prijatelji a žive neprijatelji?
Šejh: Ne odgovara.
Mladić: O šejhu moj, zašto se osjećam usamljeno i kao stranac na ovom svijetu?
Šejh: Ne odgovara.
Mladić: O šejhu moj, zašto ljudi misle loše o meni?
Šejh: Ne odgovara.
Mladić: O šejhu moj, zašto na mene lažu oni o kojima pričam samo istinu, zašto su surovi prema meni oni prema kojima sam blag, zašto bježe od mene oni prema kojima trčim?
Šejh: Ne odgovara.
Mladić: O šejhu moj, zašto je moja ruka prema ljudima pružena u dobru a ruke ljudi prema meni su pružene u zlu, na moju ljubav odgovaraju mržnjom i grubošću, ovdje je mladać počeo plakati.
Tada šejh ustade, stavi svoju ruku na grudi mladića i reče mu:
“O brate moj, ne znam čime si zaslužio ovoliku Allahovu ljubav, možda si ti od onih za koje Uzvišeni kaže:
‘To su oni koji su dobrotvori’,
to su oni koji su strpljivi i nadmeću se u dobru.
I znaj o brate moj, ti si došao da se žališ na Allahovu ljubav prema tebi.
Mladić je zašutio, spustio je svoj pogled prema zemlji, oči su mu od radosti zasuzile i reče svome šejhu:
Pravedno sam postupao a sebe korio, pravedno sam postupao i put sebi tresirao.
Pouka:
Kada ti ljudi čine nepravdu to nije uvijek kazna, iskušenje za tebe, to je nekada nagrada, jer te ljudi, nepravdom prema tebi, čiste grijeha i čine da svojom strpljivošću i dobročinstvom budeś od dobrotvora.
Gospodaru naš, učini nas da budemo dobročinitelji.
