Da li se čovjekovo pokajanje prima samo do šezdesete godine?
Pitanje: Ostao sam zbunjen jednim hadisom kojeg sam pročitao. U njemu piše da Allah prima pokajanje od ljudi sve dok ne dožive šezdesetu godinu. Mislio sam da se pokajanje prima sve do duša ne doživi smrtni čas.
Odgovor:
Ebu Hurejre, radijallahu anhu, prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Allah nastavlja da oprašta robu sve dok on ne doživi šezdeset godina.“ (Buhari u Sahihu)
Ovaj hadis samo ukazuje na to da Allah ne požuruje s Svojom kaznom. On daje čovjeku dovoljno vremena da se popravi. Kada osoba doživi šezdeset godina, trebalo bi da je do te dobi popravio svoje stanje. Mlada osoba se može nadati dugom životu, iako može rano umrijeti. Međutim, velika je greška kada osoba odgađa svoj popravak sve dok ne doživi starost od šezdeset godina.
Allah svakom čovjeku daje period čekanja da se pokaje, prije nego što se suoči s teškim iskušenjima. Ova iskušenja između ostalog uključuju iskušenje smrti i iskušenje Dedždžala.
Jednom kada se osobe suoče s ovakvim teškoćama, veoma im je teško da se pokaju ili da pomisle na pokanje. Malo je osoba koje će to biti u stanju učiniti, izuzev onih koji su ranije činili dobra djela i imali ispravan tevekkul na Allaha.
Ovo ipak ne isključuje mogućnost pokajanja za neke od ovih ljudi, ukoliko budu u starosti blagoslovljeni s ličnom odlučnošću da se povrate Allahu i savladaju uvjete u kojima su se našli.
Odgovorio: Šerif Hatim El-Avni, saff.ba
Pročitajte još: Pokajanje je dobrodošlo bez obzira na stepen griješnosti
Ibni Abbas, r.a., da “ko god bi pokušao destimulativno djelovati na ljude da se pokaju, bez obzira na stepen njihove griješnost, zanijekao bi Knjigu Uzvišenog Allaha, dž.š.”U prilog tome navodimo predaju Ejjuba el-Ensarije koju je istakao pred samu smrt, a to je: “Bio sam prešutio nešto što sam čuo od Allahovog Poslanika, s.a.v.s., koji je rekao: “Da vi ne griješite, Uzvišeni Allah bi stvorio narod koji bi griješio (i kajao se) i kojem bi On praštao.” (Muslim)Je li to poziv na griješenje? Ne, to je samo realno kazivanje o našem Stvoritelju i Njegovoj plemenitosti, koja treba da u srcima Njegovih robova probudi stid i odvratnost prema griješenju, kao i to da ne očajavaju i ne gube nadu u Njegovu milost, ma kakvi i koliki grešnici bili. Svevišnji ih na još nekoliko mjesta u Kur’anu uvjerava u to rekavši:
أَلَمْ يَعْلَمُوَاْ أَنّ اللّهَ هُوَ يَقْبَلُ التّوْبَةَ عَنْ عِبَادِهِ وَيَأْخُذُ الصّدَقَاتِ وَأَنّ اللّهَ هُوَ التّوّابُ الرّحِيمُ.
“Zar ne znaju oni da jedino Allah prima pokajanje od robova Svojih i da samo On prihvaća milostinje, i da je samo Allah Onaj koji prašta i da je On milostiv?!” (Et-Tevbe, 104)
وَمَن يَعْمَلْ سُوَءاً أَوْ يَظْلِمْ نَفْسَهُ ثُمّ يَسْتَغْفِرِ اللّهَ يَجِدِ اللّهَ غَفُوراً رّحِيماً.
“Onaj ko kakvo zlo učini ili se prema sebi ogriješi pa poslije zamoli Allaha da mu oprosti – naći će da Allah prašta i da je milostiv.” (En-Nisa’, 110)
Piše: Hfz. Dr. Halil Mehtić… Akos.ba
