Da li je dozvoljeno dozivati roditelje vlastitim imenom?

Visits: 307 Today: 6

Pitanje:

Da li je dozvoljeno djetetu da doziva svog oca njegovim imenom, a ne babo ili oče? Da li se to smatra neposlušnošću prema ocu?

Odgovor:
Šejh Muhammed ibn Salih El-Munedždžid

Hvala pripada Allahu, neka je salavat i selam na Allahovog Poslanika, njegovu porodicu i njegove ashabe.

Nije od edeba da dijete doziva svog oca imenom ili kunjom 1, a ako to oca ezijeti i isto prezire, onda se to smatra od neposlušnosti njemu.

Allah je naredio dijetetu da se obraća svojim roditeljima govorom poštovanja i uvažavanja, pa je rekao: „… i obraćaj im se riječima poštovanja punim“ (17:23 )

Kaže El-Kurtubi rahimehullah : „ „ tj. mehkim i blagim, kao: o očiću, o majčice, bez da ih oslovi imenom ili kunjom.“ 2

Rekao je imam Buharija rahimehullah u djelu Edebu-l-mufred: „Poglavlje o tome da čovjek ne oslovljava svog oca imenom, ne sjeda prije njega niti hoda ispred njega.“

Zatim je naveo predaju od Ebu Hurejre radijellahu ‘anhu da je „ugledao neka dva čovjeka, pa je upitao jednog od njih: Šta je on tebi? Pa reče. Otac. Reče: Ne oslovljavaj ga njegovim imenom, ne hodaj ispred njega i ne sjedaj prije njega.“ 3

Rekao je imam En-Nevevi rahimehullah : „Poglavlje o zabranjenosti dijetetu, onome ko stiče znanje i učeniku, da doziva svoga oca, učitelja i šejha po njegovom imenu.“ Zatim je naveo predaju od Ubejdullaha ibn Zahra da je rekao: „Kaže se da je od neposlušnosti da dozivaš svoga oca njegovim imenom, i da hodaš ispred njega putem.“ 4

Rekao je Ibn ‘Allan rahimehullah u komentaru djela El-Ezkar od imama En-Nevevija rahimehullah : „Zabranjeno je da se spomenuti dozivaju imenom, jer je takvo dozivanje oguljeno od potrebnog veličanja onih koji su spomenuti.“

Ako otac ne prezire da ga sin doziva, npr. po njegovoj kunji, onda to nije od neposlušnosti, posebno ako je takav običaj kod ljudi ustaljen u nekoj zemlji, iako bi i tada bilo potpunije u edebu i dobročinstvu da ga doziva onime što ukazuje na veličanje, poput oče, babo i sl.

Upitan je šejh Ibn ‘Usejmin rahimehullah : Da li je dozvoljeno da dijete doziva svoga oca po kunji, da kaže: o Ebu tog i tog, tj. po njegovom najstarijem sinu, odnosno djetetovom najstarijem bratu, i da ga tako oslovljava tokom međusobnog razgovora, a znajući da otac to ne prezire, već nekad i voli da ga se tako doziva jer je po tome poznat među drugim?

Pa je odgovorio: „Nema smetnje u tome, tj.nema smetnje da dijete doziva svoga oca po imenu ili kunji sve dok ne pomisli da to otac prezire. A ako to prezire, ili je to nasuprot običaja ljudi, ili da ga tako doziva pred drugim ljudima, – onda nije dozvoljeno, jer možda otac to ne prezire, ali je običaj da se ne oslovljava pred drugim ljudima po imenu ili kunji. U tom slučaju kažemo: ne dozivaj ga pred ljudima njegovim imenom ili kunjom, jer se to smatra sramotom kod ljudi…“ 5

Upitan je (Ibn ‘Usejmin rahimehullah ) takođe: Da li se dozivanje majke njezinim imenom smatra neposlušnošću prema njoj. Ja sam navikao da je dozivam njezinim imenom, ona je s time zadovoljna, pa da li je to dozvoljeno?

Pa je odgovorio: „Dozvoljeno je čovjeku da doziva svoje roditelje, ili jednog od njih, njegovim imenom, ali nije od edeba da tako postupa, već bi trebao da kaže: O majko, o oče, o babo, – pa ako doda na to nj. vlastito ime, onda nema smetnje u tome, poput da kaže: o babo i oslovi ga, ili o majko i oslovi je. S druge strane, da ih spomene po njihovim imenima, bez da naznači opis očinstva i majčinstva, onda se to smatra postupkom suprotnim edebu.“ Neko je upitao: o poštovani šejhu, kada neko kaže: o majko i oslovi je? Reče: „Ako svi ljudi ne smatraju to suprotnim edebu, onda je dozvoljeno.“ 6

Upitan je šejh Ibn Baz rahimehullah : Ja i moja starija braća smo navikli da majku zovemo po njezinom imenu, i onda je zadovoljna s time, pa da li griješimo?

Odgovorio je: „Ne znam da nešto (u šerijatu) upućuje da je to grijeh, ne znam ništa (od dokaza) da je to tako. Međutim, ako ste u mogućnosti da je dozivate kunjom: o majko toga i toga, ili o majko, o majčice, o ummi, – onda je to ljepše u edebu; ako ne možete, onda ne znam da je grijehom da se kaže: o ti i ti, o Fatima, o Nura, o Hafsa. Nema smetnje u tome. Međutim, od šerijatskog edeba i nježnosti je da se doziva kunjom : o majko toga i toga, ili o majko, o majčice, o ummi, i slično tome. To je ljepše u edebu.“ 7

Upitan je šejh Muhammed ibn Muhammed El-Muhtar Eš-Šenkiti: Kada sin doziva svog oca po njegovoj kunji, da li se to smatra neposlušnošću?

Odgovorio je: „To se razlikuje s obzirom na običaje i stanja. U nekim situacijama otac voli da ga sin doziva po kunji. Osnova u tome je da mora biti poniznost sina prema ocu zbog riječi Uzvišenog (u prijevodu): „Budi prema njima pažljiv i ponizan“ (17:24). Nužno mora da mu se obraća na način da se tu osjeti stepen oca, kao da kaže: o oče. To je ono što je Allah spomenuo u Svojoj knjizi, pa se to treba sprovesti, i da ga doziva po očinstvu, i da se osjeti očeva vrijednost i da je sin ispod njega. Ako ovo ne postoji u nekom običaju, tj.dozivanje oca po kunji, onda je to ružno za činiti, a užasnije od toga je da ga doziva šturo po njegovom imenu…“ 8

Zaključak:
Ako otac prezire da ga sin doziva njegovim imenom, onda je to od neposlušnosti, a ako ne prezire, onda je dozvoljeno i nema u tome grijeha. Najpotpunije u edebu je da ga doziva onime što ukazuje na njegovo veličanje i poštovanje.

A Allah najbolje zna.

Prijevod sa: islamqa.info