Allahova pomoć dođe kad si na granici da propadneš

Allah je odbio učiniti bogatim osim onoga ko pokaže svoju ovisnost i siromaštvo prema Allahu, a učinit će ga jadnikom ako se ponizi drugom. Zbog toga je došlo u predaji, hadisi kudsiju, da je rekao Allah Svevišnji: ‘Tako mi Moga ponosa i veličanstva, neće se rob na Mene čvrsto osloniti, pa se na njega nebesa sruče (nebesa su poklopila Zemlju, brda podrobila, sav dunjaluk zdrobila, a ovaj rob se čvrsto Allaha drži – ‘ja Rabb’), a da mu neću dati izlaz između nebesa i Zemlje.’
Brda su se zdrobila, zgrade pale i urušile se, a ovom robu ništa. Nastavak predaje: ‘Tako mi Moga ponosa i veličanstva, neće se rob za nekog drugog vezati, a da ga neću prepustiti onome čemu se prepustio.’

Otišao je do šejha Adila: ‘Šejh, ne odgovaraju mi, spoji me s njima.’ Otišao je drugom i trećem, siromah-jadničak, sve žalbe su iznijete, a ništa se nije desilo.

Pogledaj ovaj Kur’an. Da li je spomenuto da se ponizimo i budemo ovisni o nekom drugom mimo Allaha?
Nikada! Vallahi, od el-Fatihe do en-Nas, rekao ti je: “Ja ću se pobrinuti o tvojim potrebama.”
Mi imamo problem u povjerenju prema Allahu.

Da navedem jedan primjer koji sam više puta spominjao. Moramo ga razumjeti.

Šejh Adil, imaš mrava na stolu i rekao si mu: “Ako zatražiš pomoć od mene, vallahi te neću razočarati.”
To je jedan mrav, a s druge strane ide 40 mrava koji ga žele uništiti. Ti si mu rekao: “Ja sam tu; ako želiš pomoć od mene, ja sam ti dovoljan.”

Ti mravi idu u susret ovom mravu.
Kako bi provjerio vjerovanje ovog mrava u tebe, da li ćeš ih uništiti dok su oni daleko od mrava, ili ćeš ih pustiti da se približe?
– Da se približe.
Vallahi, ova scena je u Kur’anu…
Da bi Allah ispitao tvoj iman, a Njemu pripada najuzvišeniji primjer, neće nevolje učiniti daleko od tebe – da ih otkloni prije nego li ti tuga dođe.

Pustiš ove mrave da se približe, a ti gledaš gdje će ovaj mrav, da li je iskren ili ne.

A pitanje tvoje moći protiv ovih 40 mrava ne treba diskusiju.
Možeš ih udariti ovdje, ovdje, ovdje ili ovdje, kad poželiš. Tebi je to lahko.
“To je meni lahko.” – Allahu pripada najuzvišeniji primjer, subhaneh.

Kako bi ispitao iman ovog mrava, pustit ćeš mrave da se približe.
Zbog toga Allah nije tražio od Ibrahima da u Njega povjeruje, a zatim čim su oni potpalili vatru, Allah da je ugasi. Ne!
Potpalili su vatru, približavaju se, hvataju Ibrahima. Zatim su ga svezali i okovali, u katapult stavili, a on gleda vatru pred sobom. Još uvijek ga Allah ne spašava! Zatim je bačen u vatru!

U predaji, iako joj ima prigovora, se spominje da je Džibril, alejhis-selam, došao u svom liku, a on ima 600 krila (a jedno krilo prekrije horizont, po predaji Aiše, radijallahu anha, u Buhariji). Zamisli da ti dođe neko toliko velik?!
Rekao je: “Ibrahime, imaš li kakvu potrebu? Želiš li da krajičkom krila ugasim njih i vatru?” (On je krajičkom jednog od 600 krila iščupao 7 ili 14 sela Lutova naroda – ‘ono što je bilo gore – bi dolje’.)
Srce se nije vezalo. ‘Ja znam samo Onoga koji te je stvorio. Ti imaš 600 krila, velik si, ali ja znam većeg od tebe, neka je Veličanstven. Znam onoga koji je ova krila stvorio. Znam onoga bez koga u osnovi ne možeš pomoći osim sa Njegovom snagom i moći. Ni za koga nisam srce vezao.’
Zbog toga je rekao: ‘Od tebe ne.’ (ne želim od tebe ništa; znam jačeg od tebe)
(Šta) da sam ti rekao ‘pomozi mi’, a Allah mi ne bude htio pomoći (‘rob u tuđem vlasništvu koji ništa nema – zar su oni jednaki?’)…
Zna koga da traži.
Srce mu se nije vezalo ni za koga manjeg od Allaha. Nikada! Rekao je: ‘Od tebe – ne, od Allaha – da!’

‘Dovoljan mi je Allah’ – prenosi se da je ovo rekao.
Ali nije: ‘Dovoljan mi je Allah; ja nemam nikoga.’, nego “Dovoljan mi je Allah i divan li je On zaštitnik.’ Kao da kaže: ‘Znam da je On divan, na Njega se oslanjam.’
“O vatro” – rekosmo Mi – “postani hladna i spas Ibrahimu!”
Kada je Ibrahim bačen u vatru koja je dohvatala ptice u zraku, a ona bila hladna-spasonosna, pa iz nje izašao, obratio mu se otac Azer: ‘Divan li je tvoj Gospodar, o Ibrahime, koji te spasi.’
Da, vallahi je divan.
Neki ljudi kažu (plačući beznadežno): “Dosta mi je Allah i divan li je On zaštitnik”. Zašto na takav način govoriš?
Šejh Adil, da kažeš (nipodaštavajući): “Vallahi, ja ne znam nikog do kralja Abdullaha samo…”, ili ćeš reći (odvažno): ‘Ja znam kralja Abdullah!” A?
Zašto onda govorimo (sažaljavajući): ‘On nema nikog do Allaha…” Zar je takva Allahva vrijednost u našim srcima?
Ovdje je pitanje našeg povjerenja u Allaha.

Allah uvijek čini da bude kao u primjeru mrava – približe ti se i tuga te spopadne da bi istjerao iman iz tvog srca na vidjelo.
‘Da li si ovisan o njima ili Meni? O kome si ovisan?’
Ovo je tevhid, ali ko će ovo reći i primijeniti?
U tome je poenta.

n-um