Zamisli…. Bosanski šehidi svi na jednom mjestu… I ti pred njima.

amisli….

Bosanski šehidi svi na jednom mjestu…

I ti pred njima.

Izađeš pred njih i oni te šutnjom pitaju šta si (u)radio da njihove majke, očevi, djeca, supruge,… žive dostojanstveno.
Gledaš ti njih, a oni tebe.

Pitaju te da li živiš za Bosnu ili od Bosne.
Da li daješ sebe za Bosnu ili Bosnu za sebe.

Sad, baš sad, pogledaj dijete svoje.
Pogladi dijete svoje.
Sjeti se da mnogu djecu nisu mogle gladiti ruke očeva njihovih.

Zamisli da više nikada sa svojim najbližim ne popiješ kahvu.
Da više dijete svoje ne vidiš.
Da ti sve, ama baš sve što imaš neko istrgne iz ruku i ond ati i život uzme.

U srca svih onih kojima su u genocidu ili odbrani domovine ubijeni najbliži svaki Bošnjak zariva kamu koja se zove ravnodušnost zaborava.

Da li tu kamu u rukama držiš to zna On i ti.

Ali znaju i oni oko tebe. Samo iz pristojnosti šute i potajno se nadaju da baš ovaj 11. juli bude prekretnica.

Hoće li biti?

Sabahuddin Sijamhodzic