Upoznajmo drugu Poslanikovu, a.s., majku

Upoznajmo drugu Poslanikovu, a.s., majku

O njoj se veoma rijetko govori, a zauzima možda najvažniji dio Poslankovog, a.s., života, od rođenja do njegove smrti. Poslanik, a.s., je imao tri majke (ne mislim na dojilje samo). Prava majka, koja ga je rodila i dvije druge, koje su ga odgajale, hranile i brinule se o njemu. To je Halima iz plemena benu Sa’d i Bereka, Ummu Ejmen, r.a.

Poslanik, a.s., sa svojom majkom Aminom, kad sve saberemo, nije proveo više od tri godine svoga života. Sa svojom dojiljom Halimom, neke četiri godine, a sa Ummu Ejmen, je proveo većinu svoga života, posebno period od rođenja do njegove ženidbe sa Hatidžom.

Ko je ta čista, plemenita i mubarek žena?

Njeno ime je Bereka a nadimak Ummu Ejmen (majka Ejmenova, jer je imala sina Ejmena). Bila je porijeklom iz Etiopije, crnkinja. Dovedena je kao robinja u Mekku, ali je Allah dao, da bude kupljena i da dođe u kuću Poslanikovog oca, hazreti Abdullaha, koji ju je tretirao samo kao običnu sluškinju, koja je pomagala njegovoj hanumi hzr., Amini u kućnim poslovima. Bila je haman kao član porodice.

Nakon što je Poslanikov, a.s, otac, hazreti Abdullah umro, Ummu Ejmen,r .a., je ostala u Amininoj kući kao služavka, jer su bila ostala neka dva mjeseca da se hazreti Amina porodi. Tako je i bilo. Kada se hazreti Amina porađala, Ummu Ejmen je bila sa njom i pomogla je oko poroda. Nakon toga, među prvima je bila, koja je zadojila Poslanika, a.s. Da, crna robinja, Allah ju je počastio, da pomogne pri rađanju Poslanika, a.s., i da ga zadoji. Koja čast ovoj čistoj ženi!
Čitavo vrijeme Ummu Ejmen, pomagala je Amini oko dječaka Muhammeda, dok se ona ne oporavi.

Kad je napunio Poslanik, a.s., šest godina, krenula je na put ka Medini sa njegovom majkom Aminom, da posjete Abudllahov mezar. U povratku Amina umire u selu El-Ebva, a mali dječak, nakon što joj je hazreti Amina oporučila, vraća se sa Ummu Ejmen u Meku kod svoga dede Abdulmutaliba.
Dok je Poslanik, a.s., bio kod dede dvije godine, opet se o njemu brinula ova plemnita žena. Dedo Abdulmutalib, znao joj je kazati:“Nemoj molim te, da zapostavljaš moga unuka!“ Kad mu je dedo umro, Ummu Ejmen je pričala:“Vidjela sam Muhammeda, kako iza kreveta skupljen plače:“ I sve tako, dok se Poslanik, a.s., nije oženio u 25 godini života. Tada je oslobađa od svake odgovornosti i brige.

Među prvima je prihvatila islam i među prvima je učinila hidžru iz Mekke u Medinu i to pješke. Bila je udata za Ubejda ibn Harisa el-Hazredžia. Rodila je njemu sina Ejmena, koji je postao dobar i plemenit ashab. Preselio je kao šehid u bitki na Hunejnu, tako da je ova plemenita žena, dala sina šehida. Nakon toga, na Poslanikov, a.s., nagovor, ženi je Zejd ibn Haris, r.a. Kada se udala za njega, imala je nekih 50-tak godina, dok je Zejd imao između 20 i 25 godina. On je bio bijele puti a ona crne. Rodila mu je sina Usamu, poznatog vojskvođu. Ne zna se koga je Poslanik, a.s., više volio, Zejda ili Usamu.

Iako je Ummu Ejmen bila u godinama, željela je da uvijek bude uz Poslanika, a.s. Tako je učestvovala u bitki na Uhudu, previjala ranjene i napajala žedne. Kad je bila bitka za Hajber, 20 žena je izašlo u borbi, među njima i Ummu Ejmen. U bitki na Mu’ti, poginuo je njen muž Zejd a vijest je primila dostojanstveno. A nakon toga, njen prvi sin Ejmen, gine u bitki na Hunejnu.

Dani su prolazili, živjela je u Medini, blizu svog Miljenika. Kad je Poslanik, a.s., umro, teško ju je pogodila njegova smrt, a pogotovo prekidanje Objave. Ebu Bekr i Omer, r.a., redovno su je obilazili.

Da, žena koja ga je porodila, zadojila, hranila, odgajala, pazila, podizala, tješila, kupala, borila se sa njim….naša i njegova majka, Bereka, Ummu Ejmen.

Saudin Cokoja