“Da si dobra svoj brak bi sačuvala.”

“Da si dobra ne bi se razvela. Narod ti se ruga.”- reče jedna žena drugoj. A ova druga se razvela nakon godina i godina teškog devera, čak i fizičkog zlostavljanja od strane muža.
“Da si dobra svoj brak bi sačuvala.”- reče žena koja godinama “devera” svoj brak (a sve je osim braka), onoj koja se razvodila.
“Da voliš svoju djecu, ne bi ih sirotila.”- reče žena drugoj ženi, iako su njena djeca na putu teške delikvencije zbog “uzoritog” oca i majke “koja ih voli”.
Zaista je lahko mesti tuđu avliju. Ili biti general u tuđoj borbi.
Razvod je zadnja opcija. I šejtanu najdraže djelo.
Za njega treba mnogo snage, mnogo žrtve i mnogo rizika. Nije lahko napustiti dom za koji je žena smatrala da će joj biti dom do kraja života. Nije lahko “naviknuti” se na život bez mačke u avliji, a kamoli bez supružnika kojeg je žena do jučer voljela. Nije lahko krenuti ispočetka.
Nije lahko ni biti u braku koji je sve osim braka. Za to vjerujem da treba mnogo više snage i sabura nego li za sam odlazak. Često cijena toga bude velika. Ali svako ima pravo na jednu od dvije opcije.
Da su razvedene žene tako loše, sigurno je da jednu od njih (Zejneb r.a.) Allah ne bi vjenčao za Poslanika s.a.v.s.
A i za sabur (onima koje trpe) je nagrada ogroma. Doduše, i takvim ženama bi neko mogao reći: “Da si dobra ne bi te muž zlostavljao.”
Lahko je idealizirati svoje. I lakše je osuditi onu drugu ženu, nego li sebi priznati svoj jad i čemer.
Budimo podrška jedne drugima. Poštujmo izbor i one koja se razvela i one koja trpi. Teško je i jedno i drugo na svoj način. Ali nikako mjerilo dobrote žene. Jer, nekad je insan nemoćan pred udarcem sudbine.
Halima Lj.