Bas neki težak vakat. Sve imamo, a opet kukamo…

Kakva kriza svijet nikad nije bolje živio… To su šetnje… Lepeze… Cukice od hiljadu eura… Ajfoni… Tableti… Ajpodi… Laptopi… Kartice i pinovi… TV plazme golemi ko vrata od verande… Električne kapije… Neki električni kotači za djecu, staneš pa ideš… Svi treniraju sve živo… 50 teretana… Aerobici… Zumbe lumbe… Teatri i predstave… Automobili kao u serijama… Parkinzi puni… Zgrada i stanova đe hoćeš… Kuće su goleme i opremljene svim uređajima… Slušalice u ušima… Ljetovanja redovna od Une do Tajlanda… Fotke kao razglednice… Zimovanja izselfana sa skupih žičara i planina… Grijanje na pelet kao da Plamen peć nikad nije postojala… 16 vrsta kafa jer kao želudac više ne podnosi obični toz, kao nije to to…. De mi malo kraću kafu, al’ da je duža od malo kraće… Imal’ ‘vaka šoljica da nije široka… Jela se brale naručuju… Dostave stižu do šteke na vratima… Niko motike nije uzeo od kako je od Čegevare mati umrla… Jedu se Indijske košpice… Japanske jabuke itd…To su krzna, te tašnice… Svaka utakmica je odgledana do kraja što znači da se slobodnog vremena ima uvijek… Roštilji su redovni… Stolovi su puni po kafanama… Red bulovi i brodovi do podvrat na slikama… Serije se gledaju po vazdan… Vazda neki termini za neka utezanja… … I na veliku žalost bačenog hljeba na sve strane…Da, kriza je tolika da svijet protestuje uz meze i piće preko tastature…
Baš neki težak vakat, nedaj Bože goreg …

Šaptaji Ljubavi (Bismillah)